Изложба Соње Лундин

Кроз изложене радове ауторка преиспитује савременог човека. Користећи средства која одвајају, она доводи у питање обрасце припадања, човекову тежњу да се повеже, али и нужност да конвенционално прати време деструктивности коме припада. Како пише у пратећем тексту Миња Лазарески, то је време у коме се љубав према себи самом (која се не мора кантовски нужно одбацити као лоша), ипак површно велича као интенција и смисао, у чему се појединац, који по природи јесте