Фамозно светислав басара: Дневничка нелагода
Курир 22.03.2023

Дочитах коначно „Дневник 1989-1995“ из пера Ђиласа, Милована, не Драгана (читање Драганових препуштам неком будућем хроничару српских неспоразума са историјом и самима собом).
Књиге обично читам у такозваном даху, али сам Ђидове дневнике - иако у њима има материјала за читање у даху - прочитао на прескок, с паузама од по пет-шест дана између двају читања. Не због стила. Упркос поодмаклим годинама, Ђидо пише солидним, јасним, малчице претенциозним, епским стилом, неизбежним за Црногорце (свих боја). Није стил, друго је нешто у питању. И моји пајташи који су се латили читања Ђидових дневника такође су осећали сличну читалачку












