Solunski dnevnik
Dojče vele 08.04.2023
Solun ima mnogo lica, pre ili kasnije zavoliš ih sve. Nikada se to ne desi na prvi pogled – lepota ovog grada je često sakrivena i nestalna. Ali energija iz koje se ona obnavlja stalno je tu.
Mirna vožnja od Skoplja do Đevđelije. U pograničnom gradiću na praznim peronima dva ili tri čoveka. Jedan Italijan, proćelav, kose pozadi vezane u repić, pokazuje elektronsku kartu na tabletu – Thessaloniki. To ovde ne važi. Kondukter traži papir. Jer njemu gazda traži papir. Nesrećni putnik se vraća u staničnu zgradu. Odatle izlazi sa službenikom. Kondukter i njih dvojica većaju. Pažnju mi na sebe skrenu dve uniformisane devojke koje su ušle u autobus. Na leđima
