Тата, долази, ја умирем

Мало Орашје је типично српско село. Ни богато, ни сиромашно. Архитектура с краја прошлог века, али пут је уредан. Дворишта су украшена цвећем, а у центру села продавница, што би рекли, робе широке намене. На клупама испред седе старији мештани. Тамни у лицима. Поцрнели на земљи коју обрађују за живот. На питање да ли знају шта се то претходне ноћи ту догодило, један од њих мирним гласом једва изговара: „Моја унука је рањена. Била је у Дубони, ишла у продавницу.