Predsmrtna izbledelost reči
Danas 16.05.2023 | Božidar Andrejić
Sve češće mi se dešava, dok razmišljam o ovom što ovde pišem, naiđem u stvarnosti, literaturi ili, ređe, u medijima primere koje prvobitno nisam imao u vidu.
I tako, ovih dana ukraj brojnih „seoskih“ poslova, čitam uporno i s priličnim naporom, kažu, najbolji roman 20. veka. „Čovek bez osobina“ Roberta Muzila! A u prošloj crnoj nedelji, kad sam u beležnici već imao neke naoko banalne, a po sebi baš banalne primere, i kad sam duboko osetio da „reči naglo pojeftinjuju“ i da su postale nemoćne, kod Muzila nađem sledeće. Parafraziram kako sam to doživeo! Niz zaista velikih mislilaca i pisaca kroz istoriju je za pojave u
