Bila sam na najmučnijem protestu u životu i moraću opet

Nikad tiši protest. Bilo je za prošli protest i u „našim redovima“: Neću zbog opozicije; Ne mogu u masu, nije mi dobro; Umorna sam, ne vidim da će se nešto desiti… Ja sam morala da izađem jer ne znam šta bih drugo mogla. Plakala sam, sad bih vrištala u soliteru od 17 spratova, ali znam da ne bi pomoglo. Prošlog petka, u onoj masi ljudi, ćutala sam. Svi su ćutali i hodali, a ja sam pomislila kako nikad nisam mogla ni da zamislim da ću jednog dana biti na takvom