„Мало ми трну ноге“

Отишао сам затим до Весне. Имао сам необјашњиву грижу савести што сам њену кеву тих дана оставио на цедилу. „Седи, имам фантастичан подварак, а тетка нам је из Шида послала ћурку. Тек што сам је испекла. Имамо и штрудле с маком и поморанџе и питу с месом“, обигравала је Веснина кева око мене и постављала сто. Скинуо сам капут, а из џепа ми је испао џоинт који ми је смотала Нада, за срећан пут. Веснина кева стала је као укопана. „Је 1′ то…“, показала је прстом