Пише Луна Лу: Наги цар са козјим ушима

Воћњак је постао и ружичњак. Пупољци се отварају полако. Потребно је време. Дајмо себи времена да дођемо себи. Стравично зло нам се догодило. Све заиста мора да стоји, неко време да стоји. И да дођемо до даха. Ми не дишемо, ми ронимо на дах кроз сваки овај дан. У писању као и у животу када се превише интензивних осећања мешају у вртлогу торнада у глави и души – тешко је бити фокусиран и тачан и извести мисао на прави пут. Олуја је у току, развија се лекција из