Јасмин на странпутици

Београд, јутрос. У гостинском жбуњу Пионирског парка, с флашицом воде под главом, спава Јасмин и сања џекпот. Око њега целофан, мортадела, струк лука, заставице, пола лепиње… Остаци Наде. Јасмин се мешкољи, шмиче, зева… Буди се… Јасмин: Какав је ово шимшир, јеботе? Где сам ја то? Чекај, чекај, сад се сећам – то је било јуче… Јесте, јуче. Окупљање је било у порти… Ту нас је поп Васа благословио, онда је освештао обадва аутобуса из наше квоте, ту нас је Гиле