САД одлучиле да се врате у Унеско

Организација УН за образовање, науку и културу (Унеско) објавила је данас да САД планирају поново да се јој придруже и плате више од 600 милиона долара заосталих обавеза после десетогодишњег спора подстакнутог потезом те организације да укључи Палестину као члана.

Амерички званичници кажу да је одлука о повратку у ту УН организацију мотивисано бригом да Кина попуњава празнину коју су оставиле САД у кројењу политике Унеска, посебно у постављању стандарда за вештачку интелигенцију и технолошко образовање широм света.

Заменик америчког државног секретара за управљање и ресурсе Ричард Верма предао је прошле недеље писмо генералној директорки Унеска Одре Азуле чиме је озваничио план повратка САД у организацију.

Азуле је обавестила амбасадоре о америчкој одлуци данас на специјалном састанку.

Очекује се да ће повратак САД-а некада највећег финансијера агенције, бити поднето на гласање 193 земаља чланица идућег месеца, рекао је један дипломата те организације.

Одлука је велики подстицај за Унеско, познат по свом програму Светског наслеђа као и по пројектима за борбу против климатских промена и учење девојчица да читају.

САД и Израел престали су да дају свој финансијски допринос Унеску када је изгласао да укључи Палестину као земљу чланицу 2011. године, и обе земље су изгубиле право гласања 2013.

За време администрације председника Доналда Трампа одлучено је 2017. да се САД потпуно повуку из те организације наредне године, наводећи као разлог пристрасност против Израела и проблеме у управљању.

У писму упућеном прошле недеље Верма је указао на напоре које је Унеско уложио за реформу управе, и смањење политичких расправа посебно око блискоисточних питања. Делегација из Вашингтона дошла је у Париз прошле недеље да лично преда писмо, у које је агенција АП имала увид.

Од свог избора 2017. године Азуле је радила да реши разлоге због којих су САД напустиле организацију кроз буџетске реформе и изградњи консензуса међу јорданским, палестинским и израелским дипломатама око осетљивих Унеско резолуција.

Америчка одлука да се врати је "резултат петогодишњег рада током кога смо смирили тензије, посебно на Блиском истоку, побољшали наш одговор савременим изазовима, наставили велике иницијативе на терену и модернизовали функционисање организације", рекла је Азуле за агенцију АП.

Према једном дипломати те организације Азуле се састала са демократама и републиканцима у Вашингтону да објасни те напоре. Захваљујући тим преговорима са две партије дипломате Унеска изразили су уверење да је америчка одлука о повратку дугорочна без обзира на то ко буде победио на председничким изборима идуће године.

Према плану повратка америчка влада би платила своје дажбине за 2023. годину плус додатних 10 милиона долара ове године за образовање о холокаусту, очување културног наслеђа у Украјини, безбедности новинара, и научно и технолошко образовање у Африци, наводи се у писму америчког званичника.

Администрација председника Џоа Бајдена већ је тражила 150 милиона долара за буџет за 2024. годину за обавезе према Унеску и заостала плаћања. План предвиђа сличне захтеве наредних година док се не исплати пун дуг од 619 милиона долара.

То представља велики део годишњег оперативног буџета Унеска од 534 милиона долара. Пре него што су напустиле организацију САД су доприносиле 22 одсто од укупног финансирања агенције.

(Бета, 12.06.2023)