БЦБП: Неопходно успоставити систем отпоран на 'заробљавање'
Виша истраживачица БЦБП-а Јелена Пејић Никић је истакла да је један од првих корака суочавање с оним што се десило и раскидање веза са заробљеном државом.
"Први задатак је да имамо систематично документовано како је функционисало заробљавање, да буду препознати механизми и да то на јасан начин буде објашњено грађанима како би се и они освестили", рекла је Пејић Никић на округлом столу "Како ослободити заробљену државу?" на којем су представљене препоруке за излазак Србије из стања заробљене државе.
Други задатак је утврђивање одговоности оних који су учествовали у заробљавању државе и њихово санкционисање, а за то већ постоје специјализована надлежна тела, попут Тужилаштва за организовани криминал, која треба ојачати и повећати њихову независност и капацитете.
Директор истраживања у БЦБП Предраг Петровић изјавио је да заробљавање државе представља "намерно подузет политички подухват чији је циљ акумулација неконтролисане моћи у држави како би појединци који врше власт у држави могли да се несметано и неконтролисано богате на уштрб јавног добра".
"Службе безбедности представљају прву мету заробљавања државе у Србији, а касније постају главни инструмент преко којих се врши заробљавање других државних институција и друштва у целости", рекао је Петровић. Додао је да због тога што службе безбедности никада нису биле у потпуности реформисане, данас је у њима концетрисана јако велика неконтролисана моћ коју су политичке партије користиле за остваривање својих уских политичких интереса.
То показује и то што се са сваком новом влашћу води борба око служби безбедности, пре свега места директора БИА и секретара Савета за националну безбедност.
"Ми смо дефинисали препоруку да директор БИА треба да има вишегодишње искуство у обављању безбедносних послова, да не треба да буде члан политичке партије нити да је обављао функцију у оквиру партије протеклих пет година", рекао је Петровић.
Та препорука важи и за позицију секретара Савета за националну безбедност, уз додатни услов да он не треба да истовремено обавља функцију у оквиру извршне власти.
Поред ових препорука које имају за циљ да се поставе законске и институционалне препреке за злоупотребу ове две позиције, Петровић је истакао важност деконцетрације моћи коју има БИА и која јој омогућава да се меша у криминалистичке истраге.
Препоруке БЦБП-а су, истакао је Петровић, намењене су влади која заправо има интереса и искрену вољу да промени ситуацију и да учини да институције сектора безбедности постану и буду сервис градјана а не слуга владајуће партије.
Заменик директора БЦБП-а Бојан Елек је истакао да је је циљ препорука да реформа буде иверзибилна како поново не би дошли у стање заробљене државе.
Говорећи о сектору полиције, Елек је рекао да полиција никада није била сервис грађана него режимска полиција чији је циљ да очува власт и да се обрачунава с противницима.
"Кључни корак је да се рад полиције деполитизује, да се јасно разграничи шта ради полиција а шта министарство", рекао је Елек, додајући да полиција мора да има оперативну аутономију, што значи слободу рада од уплива политике.
Напомињући да Србија већ годину и по дана нема директора полиције, Елек је казао да је битно да директор може да брани професионално поступање и интегритет полиције и да је заштити од политичког утицаја који најчешће долази од министра, а један од начина да се то постигне јесте повећање његове одговорности кроз процес избора.
Такође би требало децентрализовати рад полиције и делегирати већа овлашћења локалним самоуправама.
Виши истраживач у БЦБП-у Вук Вуксановић изјавио је да је потребно ново законодавство које ће јасно прецизирати колико високих званичника Министарства одбране могу да буду политички постављеници, а колико доказани професионални стручњаци, као и да треба формирати надзорно дело које би одговралао Скупштини и не би било под ингеренцијом Министарства одбране.
Вуксановић је такође рекао да би се требало вратити на стари систем у којем је војска кључна институција када су у питању јавне набавке у сектору одбране и да влада одлучује на основу њених препорука.
Лука Штерић је оценио да спољну политику Србије тренутно карактеришу нетранспарентност, одсуство демократске контроле, персонализација у вођењу спољне политике коју је посебно преузео председник, политизација дипломатског кадра и дискрециона овлашћења која министар спољних послова користи као правило а не изузетак у доношењу одлука.
Штерић је истакао да су потребна чвршћа ограничења надлежности председника и министра спољних послова, прецизно дефинисање колико и у којим ситуацијама министар може да користи дискрециона овлашћења, доношење стратегије спољне политике коју Србија нема, као и независно и стручно кадрирање за дипломатску службу.
Када су у питању надзор и контрола сектора безбедности, Срђан Херцигоња је рекао да треба ојачати улогу парламента, медија, цивилног друштва и независних државних институција који ће онемогућити поновно заробљавање државе.
Једна од препорука је и измена Закона о електронским медијима како би се пооштрили критеријуми за изборе чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије и елиминисали скупштински одбори као предлагачи чланова РЕМ-а, као и измена Закона о јавном информисању и медјима како би се увела могућност трајне забране медија који не поштују мере и одлуке РЕМ-а.
Текст је објављен у оквиру Програма транзиционе сарадње Републике Чешке.
(Бета, 21.06.2023)










