Винча – људи без гробова
Дојче веле 24.06.2023
Помисле ли каткад мештани да су се населили на задњи слој дебеле цивилизацијске торте од леса? Винчанска култура је негде доле, под табанима. А на површини је недеља, крај Дунава јуни коначно не шкртари са сунцем.
Седим на клупи стајалишта Винча/школа и сабирам утиске. Топло је. Једно крило школе је развалина. На зиду је изненађујући графит: „Укључи мозак – искључи Пинк“. Могло би се помислити да су јучерашњи протести били на другој планети, мада од Скупштине у Београду нема ни петнаестак километара ваздушне линије. Кад сам јутрос долазио овамо помислих – дубока Србија. Графит ме демантује. Али нисам овамо дошао тим послом. Фото: Драгослав Дедовиц/ДВ На окретници трамваја
