Тхе Продиги је увек добра идеја, а ЕКСИТ је њихов храм

Можда и ми у Србији „патимо“ од исте „бољке“ као и Галлагхери, али ми волимо да мислимо да је тај тренутак „илуминације“ за бенд Тхе Продиги наступио крајем 1995. године у Београду, на епском концерту који је истовремено променио и Србију, али и њих саме. Сигурно су тада постали свесни колико људи могу да привуку и колико музика, обичан низ нота и ритмова, може да промени свет. А да је Горки Лист Главна бина синоћ могла да прими 88.000 људи уместо 44.000, стало би управо толико оних који су дошли да се у дивљем плесу сједине са њима.{имаге2:БЕТАПХОТО/ЕКСИТ Пхото Теам}

После спектакуларног троструког отварања Ексита (и из свемира), кулисе су постављене. Горки Лист Главна бина је њихов храм, а Тхе Продиги су свештеници ове дивље, плесне религије. Драматична уводна музика се диже и спушта. Лиам и Макс тријумфално излазе на бину и тресу Тврђаву: „Бреатхе тхе прессуре“! Јао, куд баш ту најскупљу? Јасно је и њима да је ова песма та повезница са овом публиком и земљом, и да је тај сингл био онај тренутак када схваташ да божанство креативности дотиче баш тебе, и да ћеш после те песме постати велик, и да живот ни тебе, ни твојих слушалаца, неће бити исти. Еуфорија радости и енергије и код оних који имају 50+ и код оних који имају 20-, изазвала је ерупцију покрета: Горки Лист Главна бина се заталасала.{имаге3:БЕТАПХОТО/ЕКСИТ Пхото Теам}

А како сабити целу каријеру од преко 30 година у један сет од 100 минута? То је као да вам је неко задао да препричате цео свој живот за 60 секунди. Али, Лиам решава овај проблем маестрално: микс који је направио као подлогу, мења песме као на траци и скраћује их, а да оне не изгубе ни делић своје снаге, и нико се не осећа ускраћеним: ту су сви највећи хитови, у дужој или краћој форми: и „Воодоо Пеопле“, и „Но Гоод“, и „Омен“ и „Смацк Ми Битцх Уп“, и прегршт нових ствари. Заправо, те песме и јесу на траци, и хвала ти за ту „траку“, Лиаме! Макс, хтели смо да те питамо да нам одаш тајну, како са 56 година бити тако енергичан, жилав, младалачки и полетан? Кеитх, видимо те, ту си са нама, у виду холограма са препознатљивом „твистед фирестартер“ фризуром, како скачеш и правиш оне твоје непоновљиве покрете.{имаге4:БЕТАПХОТО/ЕКСИТ Пхото Теам}

Макси Јазз из Фаитхлесса је својевремено у једној својој песми рекао: „Тхис ис ми цхурцх, тхис ис вхере И хеал ми хуртс, ит'с а натурал граце оф ватцхинг иоунг лифе схапе”. Фаитхлесс и Тхе Продиги су се дигли у висине у исто време, и ако је нека реченица таква да може описати појаву састава Тхе Продиги на сцени, то је та: ово је њихова црква, ту они лече своје боли, и наше боли, и они обликују наше животе, проповедајући своју музичку религију. Заиста, изгледало је као да смо сви на некој великој бучној, радосној, бесној, скакутавој миси или литургији, назовите је у складу са својим опредељењем. Али, опет је, по ко зна који пут, на Горки Лист Главној бини и на Екситу, ово био сан из кога не желимо да се пробудимо.{имаге5:БЕТАПХОТО/ЕКСИТ Пхото Теам}

Кеитх, само још нешто. Зашто си помислио да ниси самоме себи добар? Знамо да је „Бог ДЈ“ и да си отишао код свог диџеја и оставио нас овде, али да знаш, славимо те – не као успомену, него као живог духа, који лудачки и дивље плеше са нама и даје нам снагу. Ако већ ниси био на стејџу, ми смо покушали да „доплешемо“ оно што си нам задао још пре 30 година. Ово је било једно дивље бдење за тебе. 

Попијте нешто, тамо горе, ти и Макси. И погледај нас доле како плешемо, промењени зато што си ти постојао. Надам се да се смешиш одозго. Заправо, сигуран сам у то.

                                                                                                                                          Жикица Милошевић