Све је почело са „нећу гласати за Вука, нема децу“

Не тако давно Србија је била једна земља са изразитим малограђанским схватањима где се није трпела и била жигосана свака разлика и постојала критика свега што одступа од оног што се сматрало уобичајеним, нормалним. Тако је било и са брачним и породичним статусом. Свако које је одступао од оног што је пожељно и већинско, а то је поменути статус, био је стигматизиран до те мере да се то сматрало делом његовог личног идентитета. Тако су се људи идентификовали и