Чањ, јуни,1998.
Данас 07.07.2023 | Марко Видојковић
Пут је водио крај зимзеленог честара, иза кога је било море.
Није се могло видети, али ја сам се најежио од његовог хука. Није било звукова са плаже, вриштања деце, музике, али остало је било ту: планине с леве стране, зимзелени честар с десне, море иза њега, а сунце и плаво небо изнад свих нас. Пожелео сам да протрчим кроз шумицу до мора, али сам се предомислио видевши мог пријатеља намрштеног и искривљеног под путном торбом, која му је била о рамену. Две велике тамне флеке под његовим пазусима. Налетели смо на малу
