Razglednice

Razglednice, koje su se uvek završavale sa „Pozdrav iz…“ ili „Puno poljubaca od…“, slale su se iz malih, lokalnih pošta udaljenih gradova samo onima na koje se zaista na putovanju mislilo. Bilo je to ono vreme i kada se u poštu svraćalo ne samo zbog slanja razglednice već i da bi se, iz kabine, obavio nužni telefonski poziv – majci, ocu, ženi, mužu, deci, i javilo im se da je „sve u redu“ i da nas vreme dobro služi. Telefoni su bili na novčiće, ruke su bile bez