Резон: Радост осуде и изгубљена солидарност
Дневник 30.07.2023 | Дневник.рс
Нови Сад је, у две одвојене ноћи, био град урагана. Био је, што би рекао Црњански, ветар и вода што цури с црних кровова. Одједном, на два сата, није био град у питомој војвођанској равници, већ насеобина у Атлантику или Тихом океану. - Киша, бескрајна киша дрхти над њиме, као да је сав увезан у дрхтаве нити воде што обавија цео свет - писао је Црњански у "Писмима из Париза".
Новосађани, навикнути на кошаву, кажу да то није био ветар. Био је то дух неконтролисане и неукротиве моћи. Силе која се не може избећи. Немилосрдна заповед која не трпи отпор. Били смо ухваћени. Затечени. Заробљени. Уплашени. Природан је био тај страх. У олуји се ковитла све што она дохвати. Таква моћ се, сматра нобеловац Елијас Канети, придаје духовима у нападу или у бегу, који долећу као дивља војска. Људи, који су усправни као дрвеће, гледао је како ти
Додај Наслови.нет као Google извор
