Вучић: У декларацији нема ничега што је против интереса Србије

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас у Атини да у декларацији коју су на неформалној вечери усагласили лидери са Балкана, Европске уније и Украјине нема ничега што је против интереса Београда.

"Ми као мала земља не можемо да мењамо став великих земаља, сви су тражили што снажнији наратив и речник, али смо успели да издејствујемо да се у тексту не нађе оно што је противно политици Србије", рекао је Вучић новинарима.

Вучић је казао да су противне политици Србије биле "две важне ставке" и да је "јасно да се није сагласио са делом који се тиче санкција Русији", али је додао да ће о томе "говорити народу кад се врати у Београд, кад буде имао снаге".

"Хвала им што су разумели да постоје ствари за које ми нисмо спремни у овом тренутку да се определимо, и не можемо да се определимо. Ми не можемо да говоримо ад персонам о томе ко је злочинац, нити смо тужиоци нити смо судије", навео је Вучић.

У Атини, где је дошао на синоћну неформалну вечеру поводом 20. годишњице усвајања Солунске декларације, Вучић је имао више билатералних сусрета, укључујући јутрошњи састанак са председником Украјине Володимиром Зеленским.

{Релатед:188857}

{Релатед:188839} Вучић је рекао да је са Зеленским имао "веома коректан, отворен и искрен разговор", на којем је "потврдио да Београд поштује територијални интегритет Украјине, за разлику од неких других који би да поштују територијални интегритет Украјине, али не и Србије".

"Он је питао какво је стање и шта људи мисле у Србији и зашто то мисле. Србија ће наставити да поштује територијални интегритет Украјине, а готово сам уверен да неће бити ни промене става Украјине према Србији по питању поштовања територијалног интегритета. Чини ми се да је то важан посао који је био пред нама", казао је Вучић.

Навео је да је Србија подржала европски пут Украјине и да ће наставити "успешну сарадњу" са том земљом "која никада ништа против Србије није учинила".

Вучић је рекао и да је грчки премијер Киријакос Мицотакис, са којим ће данас имати састанак, потврдио да неће бити промене става Грчке по питању независности Косова.

Он је казао да је на синоћној вечери премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски "пред свима веома оштро говорио против онога што је (косовски премијер Аљбин) Курти учинио у Тетову".

Курти је посетио Тетово 12. августа, а том приликом је једна особа махала заставом са мапом "велике Албаније" која обухвата делове Северне Македоније, Црне Горе, Србије и Грчке.

Вучић је рекао и да је хрватски премијер Андреј Пленковић "имао веома садржајан говор, уз озбиљан, систематичан и рационалан приступ будућим европским питањима", и додао да му "није лако да то призна".

"Наше је да тај пут наставимо, али и да гледамо шта је све то што можемо најбоље да извучемо за нашу земљу", навео је Вучић.

Он је рекао и да су председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел на вечери поновили да ЕУ за октобар припрема програм раста за земље Западног Балкана.

"Ту очекујем, осим кроз подршку различитим програмима, пре свега у зеленој агенди, и додатни новчани прилив за земље Западног Балкана, навео је Вучић.

Вучић је изразио очекивање да ће Украјина и Молдавија у децембру "добити и више од самог датума за почетак преговора са ЕУ", а као разлог за застој у евроинтеграцијама Западног Балкана навео је то што "10 земаља ЕУ финансира свих 27 чланица Уније" и додао да због тога "не могу да прихвате неке друге".

Неформална вечера је одржана недуго после 20. годишњице самита ЕУ и Западног Балкана на којем је усвојена Солунска декларација. ЕУ је тим документом изразила подршку уласку земаља Западног Балкана у тај блок, али је чланица до данас постала једино Хрватска.

Уз Вучића, Зеленског, Мицотакиса, Ковачевског, Куртија, Пленковића, Фон дер Лајен и Мишела, на неформалном скупу су и председници Црне Горе и Молдавије, премијери Бугарске и Румуније и председавајућа Савета министара Босне и Херцеговине.

Због билатералног спора са Тираном, око новоизабраног председника општине Химара Фредија Белерија, етничког Грка који је у притвору, Грчка није позвала на скуп премијера Албаније Едија Раму, већ председника те државе Бајрама Бегаја који је одбио да дође.

(Бета, 22.08.2023)