Пише Драган Амброзић: Алице Цоопер или кад је рокенрол био млад

Добар, као „ух стварно је добар, дај да га поново чујем“. Велики маг рокенрол водвиља још једном је погодио: сви рок клишеи овде су на окупу – дуга, чупава коса лети, гитарски рифови горе, бубњеви тутње, онда улећу соло деонице, музика постаје све бучнија, пратећи нашег несхваћеног јунака у његовом вечном сукобу са светом. А он је посебна прича – обучен у црну кожу, нашминкан мрачно, „рођен да буде другачији“ и никад да не живи по медиокритетским правилима која