Не поредим ништа, само се сећам

Памтим га по зеленилу, по дрвећу на улицама, на корзоу, лепим двориштима. У сваком је било по неколико стабала воћа. У мом су биле кајсије, дуња, крушка, винова лоза. Било је лепе хладовине лети од комшијског ораха. Ма било је лепе хладовине лети у целом граду. Милина једна. Памтим га по биоскопима. Четири сале, увек пуне: „Крагујевац”, „Застава”, „Раднички дом” и „Пионир”. Још као дете сам једва чекала викенде да са децом из улице идем на оне матине представе у