То кад увати не пушта

Свети Ђурђиц, прекјуче. Крсна слава српског домаћина Данијела Стаменковића. Око славске трпезе окупили се рођаци, кумови, комшије и пријатељи. И поп Ђура. После ручка, уз Васину торту, кафу и четири врсте ситних колача, разговору никад краја. – Богами, једва чекам да прођу ови избори седамнаестог – овде, ево овде су ми се попели разни чукачи на врата, зивкачи телефоном, пресретачи по пијацама… О телевизијским обраћањима да и не говорим… – Вала баш, кума Даро,