Анализа: Европски медији не могу да буду полуслободни

Притисци за ублажавање неких одредби су велики али стручњаци за медије упозоравају да не сме бити компромиса око заштите независности медија и плурализма.

Парламент је унео значајна унапређења у Комисијину првобитну верзију закона и организације које представљају новинаре и цивилно друштво траже од њега да не попушта у преговорима.

У анализи на порталу Социјална Европа (социалеуропе.еу) указује се да Комисијином тексту закона, иако чврстом по принципима, често недостају јасне обавезе и методе имплементације, што је неопходо како би се новинарство заштитило од политичког мешања и кршења права. 

Парламент је доста урадио да се то исправи али је под сталним притиском да уклони многа побољшања. Притисци долазе из оних чланица ЕУ које се плаше да не узнемире издаваче и оних у којима је политичко "заузимање" медија толико уобичајено да страхују да им нови закон не ослаби утицај на "мејнстрим" новинарство.

Аутори указују на покушај разводњавања закона у члановима који се односе на ограничење употребе шпијунских софтвера, заштиту независности јавних сервиса и наметање обавезе транспарентности власништва у медијима.

Препоруке Парламента око новог закона односе се пак на охрабривање медија да испуне највише уређивачке стандарде увођењем правила која "штите интегритет и независност медија од нежељених политичких и пословних интереса". Најбоље праксе могу да укључе уређивачке статуте, новинарске кодексе и саморегулацију.

Покушаји разводњавања виде се и код чланова који се односе на обавезивање медија да гарантују уређивачку независност, као и на спречавање прекомерне концентрације власништва која угрожава независност медија и увећава могућност да буду "заузети". 

Наводи се и да нова Европска управа за медијске услуге мора да буде довољно независна да надгледа примену Европског закона о слободи медија, укључујући да има моћ да иницира процене стања и неопходна средства да може да испуни своје дужности.

Указује се и на члан закона који треба да оконча злоупотребу оглашавања од стране влада са циљем да се награде послушни и казне критички медији. 

Наводи се пример новоизабраног словачког премијера Роберта Фица који је запретио критичким медијима, а које је назвао "непријатељским медијима", да ће инструисати званичнике да повуку државни новац за оглашавање из тих кућа.

Подсећа се и на оставку аустријског канцелара Себастијана Курца пре три године након оптужби за злоупотрену државног новца за плаћање позитивних вести.

Европски закон о слободи медија захтевао би од влада да расподељују средства за медије објективно, сразмерно и транспарентно. 

Парламент је у вези те одредбе тражио да се укине изузеће за локалне самоуправе са мање од милион становника док је Савет предложио смањење прага на 100.000 што, како се оцењује, оставља простор да владе, националне или локалне, преусмере државни новац да награде савезнике у медијима.

Аутори текста су шеф европског заступања у Међународном институту за штампу Оливер Моне-Кирл (Оливер Монеи-Кирле) и директорка Европске федерације новинара Ренате Шредер (Сцхроедер).