Израел и Палестинци: „Много је теже гледати споља шта се дешава у Гази, али ја ћу се вратити", каже ББЦ новинар

ББЦ новинар Рушди Абулуф, који је деценијама извештавао из Појаса Газе, са породицом је 20. новембра напустио територију ради њихове безбедности.

Прошло је шест недеља од напада Хамаса на јужни Израел који су довели до вишенедељног израелског бомбардовања Појаса Газе.

Рушди је сада је у Истанбулу, у Турској.

За ББЦ описује како је било напустити дом и посматрати Газу споља.

• Колико је штете начињено у Појасу Газе од почетка рата
• Извештавање из Газе: „Понекад само стојим иза камере и плачем“
• „Ћерке ме преклињу да се вратимо кући, али наш стари живот у граду Гази је завршен&qуот;
• Живот у Појасу Газе: Све што треба да знате

Моја породица и ја смо одрасли у Гази, рођени смо у Гази.

Заиста сам тужан што сам морао да одем на овај начин.

У глави су ми сваки кутак моје куће, сваки угао мог комшилука.

Остатак породице моје супруге - њен отац, мајка и брат - још су тамо, а и мој отац, браћа и сестре су такође остали у Гази.

Да будем искрен, теже ми је да посматрам Газу споља, јер када сам био тамо, унутар енклаве, окупирале су ме многе друге ствари тако да нисам ни имао времена да размишљам о ситуацији у Појасу.

Сада када сам изван територије, имам више времена за размишљање.

И много ми је тешко да замислим да више нећу видети моју кућу или да спавам у мом кревету, и да више нећу видети комшије.

Пошто смо отишли ​​у Истанбул, рекли су нам да је наш дом уништен.

Цела зграда, цело наше насеље је уништено.

Неке од мојих колега из ББЦ на арапском су још тамо.

Пре него што сам са породицом напустио Појас Газе, све сам их срео једне ноћи.

Баш те вечери, уследио је изненадни позив и порука: 'Спреми се, одлазиш'.

Рекао сам им да ћу учинити све што могу да их извучем.

„Будите јаки и радите заједно, ББЦ је веома поносан на вас, ББЦ ће учинити све да вас заштити и покушати да вас извуче&qуот;, рекао сам им.

Откако сам напустио Газу, зовем их сваког дана.

Увек сам уз њих, саветујем их, помажем им да реше сваки проблем са којим се суочавају и надам се да ће ускоро отићи.

Моја породица је имала прилику да оде одмах на почетку.

Када је Хамас напао јужни Израел 7. октобра, прво сам позвао ББЦ да им кажем шта се догодило.

Други позив је био мојој жени.

Рекао сам јој: „Молим те, припреми ствари, мораш сада да напустиш Газу&qуот;.

Очекивао сам велику одмазду Израела, а прелаз Рафа ка Египту је првих неколико дана после напада Хамаса још био отворен.

Моја жена у почетку није схватала тежину и опасност ситуације.

Ја сам морао да останем и радим, а пошто није желела да се растајемо, одбила је и рекла: „Остаћемо заједно, живећемо заједно&qуот;.

Трећег дана смо изгубили ову шансу - прелаз Рафа је бомбардован и затворен.

А онда мораш да изађеш на крај са много тога.

Мораш да размислиш шта ћеш са старим оцем који живи далеко.

Мораш да научиш како да се бринеш о породици, а истовремено да мислиш на посао и радиш.

Мораш да извештаваш, а све време су ти у глави отац, жена, деца, место у којем живиш - кад год би одјекнула експлозија, помислиш: да ли је ово близу моје куће?

Након што смо били приморани да напустимо град Газу, прво смо стигли у Кан Јунис, у јужном делу Појаса, и остали тамо неколико дана.

Затим је уследило упозорење да ће та кућа бити бомбардована.

Морали смо да одемо, а ни сами нисмо знали где ћемо.

Одлучио сам да поставим шатор у близини радног простора у близини болнице у Кан Јунису.

Моја породица је тамо остала око недељу дана.

Нашао сам кућу у близини болнице да ми буду близу, па ако се нешто деси да пожурим код њих.

Мој стан у Гази био је 170 квадратних метара, али сада су сви живели у малој, скученој просторији.

Били су забринути што нисам стално са њима, а није било ни довољно хране.

Када је покушала да дође да ме види, моја жена је тог дана рањена.

Деца су плакала, тражила су да виде тату и преселили су се у болницу.

Када су стигли, погођена је једна зграда - тог дана су умало погинули.

Сада када смо изван Појаса Газеу, знам да ћу се сигурно вратити.

Као новинар, увек кажем да је Газа савршено место јер ћете на сваком ћошку наћи причу.

Али за мене лично, моја породица је много дуго патила.

Када смо напустили Газу, када смо прошли кроз капију, рекао сам супрузи: „Нећу ти дозволити да се вратиш ни под каквим околностима&qуот;.

„Дакле, морате да почнете да градите живот негде другде.&qуот;

Моја деца су сада срећна што су ван Појаса Газе, што су се вратила нормалном животу, иако им и даље све недостаје.

Али ја сам новинар, и чим ми ситуација дозволи вратићу се у Газу, јер сам везан за то подручје и сматрам да тих 2,3 милиона људи у Појасу заслужује да има некога ко ће испричати њихову причу.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.05.2023)