Пулс Европе: Младе занимају екологија и студенске размене

Учесници данашњег панела Пулса Европе о томе како се млади у Србији информишу о европским темама закључили су да су најотворенији да читају о екологији, студентским и средњошколским разменама и активизму.

Лидерка пројекта "Пулс Европе – медијске посете ЕУ" Марина Ракић изјавила је на отварању панела "Спеед датинг са Европом" да је иницијатива омогућила да око 236 новинара из 33 редакције из целе Србије отпутује у 19 земаља ЕУ и две земље региона.

"Тако је настало око 400 новинарских извештаја о заштити животне средине, економији, владавини права. На панел дискусији ћемо пренети нека од сазнања до којих су учесници дошли током посета док ће током спеед датинг сесије бити омогућени разговори са новинарима-учесницима медијских посета о шест европских земаља", рекла је она.

Менаџерка друштвених мрежа Института за медије и различитости - Западни Балкан Марија Јовановић изјавила је да је већа одговорност на медијима да прилагоде начин извештавања, али да се у јавности провлачи наратив да млади не желе да се информишу.

"Медији који имају националну фреквенцију имају још већу одговорност, јавни сервиси имају дужност да информишу све грађане. Они су дужни да о темама од јавног значаја извештавају језиком којим млади говоре", рекла је она.

Јовановић је додала да се у јавности ствара привидна слика да су млади једна хомогена група и да се не говори довољно, а ни прилагођава садржај бројним различитим групама међу њима.

"Мејнстирм медији површно извештавају, младе жене нису заступљене као ни припадници ЛГБТ заједнице, ромске заједнице. Све те групе заступљене су свега три одсто у медијма. Онда медији, да би исправили ту грешку, када извештавају о младима извештавају о екстремима, или веома успешним или неуспешним и то углавном са неким екстерним фактором, када се нешто деси", рекла је.

Генерална секретарка Кровне организације младих Србије (КОМС) Миљана Пејић је навела да је њихово истраживање показало да се у 2023. години 60 одсто младих информише преко интернета, на другом месту се налазе интернет портали преко којих се информише 36 одсто младих, док се преко телевизије информише њих 3,6 одсто, а преко новина 0,7 одсто.

Она је казала да је истаживање "Млади у медијском огледалу 2022." показало да се у традиционалним медијима највећи број садржаја о младима, чак 43 одсто, тиче безбедности младих док се у 40 одсто садржаја налази се негативан контекст о младима.

"О еколошким темама и о томе како државе ЕУ решавају еколошке проблеме млади су врло отворени. На питање приступања Србије у ЕУ доста емотивно реагују због наратива да је оно условљено признањем Косова. Када их питамо да ли теже Истоку или Западу увек одаберу Исток али са друге стране желе да живе у државама ЕУ", казала је она.

Новинарка О радија Јелена Божић изјавила је да је тај радио баш настао са потребом и намером да говори језиком младих о садржају који креирају млади.

"Од пандемије су најпопуларније теме биле о менталном здрављу о предрасудама и стереотипима, то се не прича у традиционалним медијима. О спречавању насиља, о људским причама и оно што је врло специфично за младе а то су фестивали, мобилност и прилике за њих", рекла је она.

Божић је додала да младе јако интересује и политика, спољна политика и остале "тешке теме" те да су у емисијама које њен радио радио пре избора млади имали много тога да кажу на те теме, што доказује да њих нико не пита о томе шта мисле.

Новинарка "Гласа младих", омладинске редакције недељника "Глас Подриња" Катарина Симић говорећи о свом и искуству својих колега, казала је да су у почетку писали само у новинама, те да су схватили да су им потребни веб сајт и Инстарграм, јер се млади преко њих више информишу.

Она је казала да је ретко ко читао традиционалне медије, да су то углавном били старији људи, као и да им је требало доста да стекну своју публику.

Према њеним речима, млади су их више читали преко сајта, а теме које су их највише интвресовале су оне о менталном здрављу.

У другом делу програма и спеед дејтинг сесије представљене су теме о заштити животне средине из Шведске, урбаном развоју из Француске, образовању и култури из Италије, енергетској транзицији из Португалије, локалном развоју из Румуније и медијима из Холандије.

Наредне спеед датинг сесије са Европом, планиране за јануар и фебруар 2024, обухватиће и друге земље ЕУ из којих су домаћи новинари извештавали.

(Бета, 13.12.2023)