… а ми играмо и певамо?
Данас 29.12.2023 | Марко Видојковић
Први пут откако сам се вратио у Београд, у близини „Рибникара“ нашао сам се неких месец дана касније, у петак, осмог децембра, возећи ка СКЦ-у, на „Ноћ књиге“.
Возио сам Његошевом, са намером да скренем у Светозара Марковића, када ме је на ћошку са Краља Милутина запљуснуо талас напрасног нерасположења, натприродна опомена да се у непосредној близини десило нешто ужасно. Нисам био сам у колима и сви смо осетили исто. Тај налет мрака здесна најпре нас је натерао да заћутимо, па нас је језа шчепала за рамена и није нам требало пуно да схватимо како је то задах „Рибникара“, школе која то више није. До тог тренутка
