Samar na leđima nosača

Nosači su se nekad prepoznavali po samaru. To je bila „vizitkarta” esnafa. Zaticali su se na pijacama, u drvarama, na pristaništu, uz magacine, kraj putničkih i teretnih perona i svuda po gradu, gde god je njihova stručna pomoć nekog mogla da spase tovarenja, tegljenja i istovaranja. Prvi korak u „modernizaciji” amalskog esnafa bio je uvođenje kolica pa su im „stanice” osvanule na svakom koraku, čak i na Pozorišnom trgu i Terazijama. Najlakšim poslom bili su