Драган Лукић, песник са Пашиног брда
Велике приче 16.02.2024 | Пише Ана Вучковић
Нема баш много ствари београдскијих од песама Драгана Лукића. Драгана Лукића, срдачног и скромног, ретко ко ће поменути, иако су његове песме суптилне оде модерности живота у метрополи која то постаје, приче о тајном животу трамваја, солитера, булевара, али и школа
Једне вечери, недавно, покушавајући да успавам дете причом за лаку ноћ, схватила сам да смо се већ обоје извалили и да ме баш мрзи да устанем и одем до полице на којој је хрпа његових књига. Мораћу да му прочитам нешто са телефона, јер нам је телефон свима увек близу. И то можда и не би била најбоља идеја, да се нисам сетила њега, песника који је обележио моје детињство, а наравно, за милисекунду сам нашла страницу са скоро свим његовим песмама и причама. Све
