На данашњи дан 24. фебруар
На данашњи дан, 24. фебруара 1803. године, рођен је српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић, познат као капетан Миша који је кнежевини Србији 1863. поклонио зграду данашњег ректората Београдског универзитета (Капетан-Мишино здање). Звање "капетана дунавског" доделио му је 1833. кнез Милош Обреновић.
1389 - Данци су у бици код Фолкепинга поразили Шведјане и заробили њиховог краља Алберта, после чега је данска краљица Маргарет постала владар Данске и Шведске.
1443 - Рођен је мађарски краљ Матија Хуњади (Матииас Хуниади) познат као Матија И Корвин (Цорвин). Син Јањоша Хуњадија војводе из Ердеља, изабран за краља 1458. био је последњи угарски владар који је успео да среди унутрашње прилике у земљи и да успостави јаку краљевску власт. Успешно је ратовао против Турака и Хабсбурговаца, 1486. заузео је Беч. Реформисао је државу, а у Пожуну (Братислава) основао је 1465. универзитет и 1472. прву штампарију. После његове смрти 1490, Мађари су изгубили све територије које је освојио.
1525 - Шпанци под командом маркиза од Пескаре победили су француско-швајцарску војску у бици код Павије у Италији, употребивши први пут у историји ратовања пушке аркебузе (мушкете). Погинуло је око 14.000 војника, а француски краљ Франсоа И (Францоис) је заробљен.
1847 - Рођен је српски хемичар Сима Лозанић, први ректор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Био је професор хемије на Филозофском факултету Велике школе и потом Универзитета у Београду, министар привреде и спољних послова у владама Србије 1894. и 1905.
1848 - У Лондону је на немачком језику објављен "Манифест комунистичке партије", који су, према одлуци Конгреса тајног радничког удружења "Савеза комуниста" одржаног у Лондону у новембру 1847, написали Карл Маркс (Маркс) и Фридрих Енгелс (Фриедрицх).
1868 - Конгрес САД покренуо је, први пут у америчкој историји, поступак импичмента против председника државе Ендрјуа Џонсона (Андрев Јохнсон). Оптужен за кршење Устава, Џонсон је био приморан да се наредне године повуче са председничког положаја.
1938 - У Арлингтону у Њу Џерсију направљен је први производ од најлона - чекиње за четкицу за зубе.
1945 - Египатски премијер Ахмед Махер Паша (Пасха) убијен је у парламенту, непосредно након што је објавио декларацију о ступању Египта у рат против Немачке и Јапана.
1945 - Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле Манилу, главни град Филипина који је био под јапанском окупацијом.
1946 - Хуан Перон (Јуан) је изабран за председника Аргентине, започевши први од три мандата на челу те државе.
1966 - Војним ударом у Гани збачен је с власти председник Кваме Нкрумах (Кваме), под чијим је водјством Гана 1957. године стекла независност од Велике Британије. Пуч под водјством поручника Џерија Ролингса извршен је током Нкрумахове посете Кини.
1974 - Пакистан је саопштио да је званично признао Бангладеш (бивши Источни Пакистан) као независну државу.
1974 - Умро је српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности и оснивач Института за екологију и биогеографију САНУ, директор Биолошког института Србије. Његови најзначајнији радови настали су на основу испитивања живота у Охридском језеру. Од 1944. до 1952. био је председник Президијума Народне скупштине Србије.
1989 - Сахрањен је цар Јапана Хирохито, регент од 1921, када је заменио болесног оца и цар од 1926. После пораза Јапана у Другом светском рату одрекао се 1946. "божанског порекла", а уставом 1947. укинута му је царска апсолутистичка владавина. Међународни суд ослободио га је 1948. оптужби за ратне злочине које су Јапанци починили током Другог светског рата.
1990. - Умро је италијански државник Алесандро Пертини (Алессандро), председник Италије 1978-85. Учесник у покрету отпора током Другог светског рата, био је један од најпопуларнијих политичара послератне Италије.
1991 - Америчке и савезничке снаге почеле су у Заливском рату копнену офанзиву на ирачке снаге у Ираку и Кувајту.
1996 - Палестински исламски терористи убили су у два самоубилачка напада у Израелу 27 и ранили 77 људи.
1998 - Француски парламент је једногласно ратификовао споразум о свеобухватној забрани атомских проба.
2000 - Савет безбедности УН одобрио је слање 5.500 припадника мировних трупа за надгледање крхког примирја у Демократској Републици Конго.
2001 - Џорџ Буш (Георге Бусх) преузео је дужност председника САД, након што је на изборима победио Ала Гора.
2003 - У земљотресу у области Ксинџијанг, на североистоку Кине погинуло је 268, а повређено више од 4.000 особа.
2003 - Лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ добровољно се предао Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за злочине против човечности и ратне злочине у Славонији (Хрватска), БиХ и Војводини, током рата у бившој Југославији.
2004 - У снажном земљотресу у северном Мароку, погинуле су 572 особе, а 30.000 људи је остало без својих домова.
2008 - За председника Кубе изабран је Раул Кастро, брат Фидела Кастра који се после 49 година владавине 19. фебруара повукао са власти.
2009 - У антарктичком леду пронадјени су планински венци величине Алпа, објавили су истраживачи.
2014 - Харолд Рамис, амерички редитељ, сценариста и глумац преминуо је у 69. години. Најпознатији филм у коме је глумио је "Истеривачи духова"(први и други део), а прославио се по режији фимова "Дан мрмота" ("Бескрајни дан") и "Голф клуб".
2015 - У серији јаких лавина у планинским деловима Авганиста живот су изгубиле 124 особе.
2017 - Владајућа британска Конзервативна партија освојила је упражњено место у британском парламенту победивши на изборима опозиционе лабуристе и њиховог лидера Џеремија Корбина (Јереми Цорбин).
2019 - У Молдавији оџани парламентарни избори на којима је већину добила Партија социјалиста
Молдавије, која је почетком јуна формирала нову владу са про-европским блоком АЦУМ.
2022 - Русија је покренуле војни напад на суседну Украјину, прелазећи њене границе и бомбардујући војне циљеве у близини великих градова. Напад Русије на Украјине осудили су НАТО, ЕУ, САД и многе државе.
2023 - Резолуцијом Генералне скупштине УН тражено је "сместа" повлачење руских трупа из Украјине, позивајуц́и се на "праведан и трајан" мир. За резолуцију је гласала 141 земља, међу којима и Србија, седам је било против, а 32 земље су биле уздржане укључујући Кину и Индију.
(Бета, 24.02.2024)
