Хрватски ребус Мештровић
Велике приче 02.03.2024 | Пише Драган Марковина
Док су разлози па и могућности за маргинализацију Андрића биле одувијек јасне, стратегије кроатизације Мештровића и Крлеже су прилично забавне. Парадокс у читавој причи је у томе што њих двојицу није ни потребно кроатизирати, али само у случају ако југославенство обојице препознамо као аутентичну хрватску позицију, што овдје никако не успијева бити случај. И то нас доводи до ситуације у којој се налазимо
Да висока култура и државна политика у сувременој Хрватској имају један нерјешив проблем који се одазива на појмове Југославије и југославенства, познато је већ скоро три и по десетљећа. Да је тај проблем пак највише изражен код двојице највећих умјетника и интелектуалаца које је та земља дала, Ивана Мештровића и Мирослава Крлеже, такођер је јасно већ од почетка. Једнако као што је јасно због чега их се не може заобићи, као што су очите и стратегије заобиласка из
