Белешка о смислу

Време протекло. Чак и када је претежно испуњено сликама благостања, радосним сећањима, минулом доживљеном срећом. У позном добу, па и раније, простор испред свакога, перспектива се нужно сужава. Да ли је смисао баш у том кретању? Физичком, менталном, календарском. А да ли је истина докучива током тог људског хода ка неизбежном крају? И (ка)да јесте, да ли је у својој местимичној огољености, суровости – подношљива? Отрежњујућа? И зашто у оним такозваним