ПОГЛЕД СА МИШЕЛУКА: Опраштање и незаборав
РТВ 10.03.2024 | РТВ(Илија Туцић)
НОВИ САД - У безбројним шетњама кејом, додуше ван “шпица”, што ће рећи радним даном од 9 до 16, већ после стотинак метара, наишао бих на споменик највећем безумљу, које се током Другог светског рата догодило на тлу Војводине. Посвећен рацији која је почела 21. јануара 1942 у 6 сати ујутро, и у три дана однела животе 1.246 Новосађана, споменик Јована Солдатовића симболизује страдање до мере у којој онај ко се са њим први пут сретне, застане нем и скамењен, иако могуће претходно није ни чуо за његово
У равни посматрачевог ока, ствара се илузија да изнад глава бронзане “породице”, Тврђава лебди. А онда, ходајући низ кеј, дошао бих до “Индексовог” игралишта. И данас, без изузетка помислим на то, како сам давно, још деведесетих, ту у близини, одлазио у посете код пријатеља, земљака по очевини, Лазара Ракића. Био је професор, историчар са нервом, који му је давао редак таленат да науку, уместо кроз овештале академске флоскуле, провлачи кроз меандре живота, у
