Nije bilo srećnijeg čoveka na svetu

Nestao je prvi strah, popustila napetost, ništa se nije dogodilo. Sudbina je Štefku premestila u milo, neodređeno vreme, „pre Angele“. Štefki se činilo da ju je sve ono strašno što joj je doletelo, doletelo u snovima i u neverovatno zaboravljenoj, neverovatno dalekoj prošlosti, zaista, u prošlosti, koja nije bila toliko daleka da bi trebalo ziheraški sećati se nje. Suprotno tome, Štefka nikada nije pomislila da je prošlo vreme izmicanja i virenja iza vrata, da je