Diva iz aule Filozofskog

Momčić, plav i krhak, navežbanost mu neuspešno prikriva nežnu konstituciju, srećan u okruženosti mladim muškarcima za nijansu muževnijeg izgleda, prijatno uronjen u to testosteronsko more u kojem se brčka kao svoj među svojima, dočekao je trenutak kakav teško da će mu se ponoviti u životu, u kojem su sve oči, muške i one druge, uperene u njega, a on stoji, koketno trepće i plavi se sa centra improvizovane pozornice u holu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, obasjan