Настава писања руком шири се у САД

Све вец́и број савезних држава у САД захтева наставу писања руком у школама, а истраживања потврђују предности писања на папиру, пише америчка ТВ мрежа НБЦ.

Савезно такмичење ђака у писању руком "Занер-Блосер", одржано 33. пут, крунисало је у понедељак велике шампионе 2024. године: деветоро ученика из шест држава због савршеног писања писаних слова.

Десетогодишња Зита Милер из Минесоте је освојила највише одличја у категорији петог разреда међу 80.000 ђака пријављених на конкурсу.

Милер је рекла да "воли писање руком писаних слова јер је то као уметност: цртање коврђжица, лозица и локни", истичући да ужива да руком пише "мистериозне приче".

Намун Басанболд, из Индијане, проглашена је великом шампионком у категорији првог разреда и рекла је да воли да своје руком писане "љубавне белешке" даје рођацима и пријатељима.

Она је рекла да "због писања руком осец́а се посебно".

То такмичење слави праксу писања руком које доживљава својеврсну ренесансе у САД. У јануару је Калифорнија постала 22. држава у којој се писана слова уче у школама што је значајан скок у односу на 2016, када је то налагало само 12 од укупно 50 савезних држава САД.

Разне студије објављене протекле деценије детаљно су описале како писање оловком на папиру користи памц́ењу, развоју способности сазнавања и учења, разумевању, читању, финим моторичким вештинама.

Шерон Куирк-Силва, посланица Скупштине државе Калифорније која је поднела предлог закона о томе, казала је да иако је реч "о веома поларизованој земљи где су толика питања спорна, за предлог закона о рукопису имали су пуну двостраначку подршку и добру вољу, а људи се слажу о важности писања руком".

Куирк-Силва је рекла да се заложила за тај закон великим делом и јер је 25 година предавала у основној школи пре но што је постала посланица.

"Годинама технологија преузима наставни план и програм у школама, деца само мирују испред екрана и сада се шири осец́ај да треба да им вратимо оловке у руке", рекла је она.

Калифорнијски закон налаже да ученици од првог до шестог разреда имају наставу писања руком чему Квирк-Силва додаје да тиме стичу важно и језичко и уметничко оруђе.

"То је начин да мало успорите док мисли пређу из мозга у прсте и док физички пишете", рекла је она.

Софиа Винси-Бухер, помоц́ница професора психологије и развоја човека на Универзитету Вандербилт, рекла је да је њено истраживање открило да писање руком омогуц́ава да се предшколцима формирају везе у мозгу које вероватно помажу и препознавање слова.

У истраживању за ту студију, објављену 2016. године, 20 деце је замољено да изнова и изнова пишу одређена слова, а друга да на тастатури притискују дугме с тим словима. Упоредо је анализирана активност мозга деце да би се проценила функционалну повезаност његових различитих области.

"Открили смо да је та повезаност била јача код деце која су писала руком, него код оне која су притискивала дугмад тастатуре", рекла је она.

То истраживање показује важност физичког чина цртања - писања знакова - слова, додала је Винци-Бухер која каже да је "писање руком добро за децу јер подстиче развој читања и ангажује фину моторику што је важно за њихов развој".

Студија из 2021. мерила је мождану активност одраслих када нешто треба да запамте: студенти Универзитета у Токију су јачу мождану активност и боље памц́ење имали када су записивали информације на папир, него када су их регистровали на паметном телефону или таблету.

Истраживачи су закључили да физички чин писања на папиру даје мозгу више детаља који покрец́у памц́ење и да коришц́ење папирних свески може помоц́и ученицима да боље задрже информације делимично због њихове "опипљиве трајности".

Слична студија објављена у јануару ове године упоредила је активност мозга студената на Норвешком универзитету за науку и технологију који су руком водили белешке, са активношћу мозга оних који су белешке куцали на компјутеру. Налази указују да су студенти који су писали руком, имали виши ниво електричне активности у широком спектру региона мозга одговорних за обраду чулних подстицаја и за памц́ење.

Ти резултати нису изненађење за многе просветне раднике.

"Из прве руке сам видела да деца науче више када пишу руком", рекла је Гита Кадакија која предаје од другог до петог разреда у школи креативног предагошког система Монтесори у Хјустону. "У глави вам сване кад пишете руком, а то води до достигнуц́а у другим областима, чак и у математици. Када ученици уредно пишу бројеве, њихови резултати из математике се побољшају", казала је.

Лора Гајдерович која је 33 године предавала у основној школи у Индијани, каже да је била забринута док је гледала како у америчким учионицама почетком 2000-их технологије потискује писање руком.

"Писање руком помаже развој координације око-рука код ученика", рекла је Гајдеровиц додавши да није против технологије, али да "сматра да у учењу постоје засебна места за технологију и за писање руком".

Ове године Гајдеровиц је била једна од судија на такмичењу "Занер-Блосер" и каже да је пријатно изненађена колико деце се пријавило, посебно из виших разреда.

Гајдеровиц је одабрала победнике користец́и критеријуме за анализирање механике и прецизности писања слова, укључујуц́и облик, величину, нагиб и размаке.

Од ђака - такмичара се тражило да напишу реченицу која укључује целу абецеду енглеског: "Тхе qуицк бровн фокс јумпс овер тхе лази дог" (Брза смеђа лисица прескаче лењог пса) и да у једној реченици објасне зашто сматрају да ће их писање руком учинити бољим читаоцем и писцем.

Седмогодишња првонаграђена Намун Баасанболд је рекла да "воли да импресионира људе тиме што пише руком", да је била "пресрећна" када је сазнала да је победила и да је то "прославила с пријатељима у ресторану уз пицу и сладолед".

На такмичењу је добила пехар и 500 долара.

(Бета, 02.04.2024)