Pendrek
Danas 04.04.2024 | Marko Vidojković
„Koliki ti je?“, pitala me je. „Molim?!“ „Koliki ti je… alat?“ „Kako to misliš?“ „Koliko je debeo, koliko je dugačak?“ „Ovaj… spušten?“ „Ne.“ „Ne znam, nisam merio.“ „Uporedi s nečim.
Je l’ veliki kao top?“ „Oh, nije baš toliki.“ „Pa, koliki je onda?“ Setio sam se malog crnog kožnog pendreka mog pokojnog dede, sa olovnim proširenjem na vrhu. „Recimo kao pendrek.“ „Toliki ti je?“ „Ne kao pandurski pendrek. Kao onaj manji, od mog dede.“ „‘Aj se vidimo?“ Tokom vožnje trolom na Konjarnik, nisam preterano razmišljao o tome zašto idem kod Jelice. Jednostavno sam išao. Bez problema sam našao njenu zgradu. Popeo sam se na drugi sprat i pozvonio na vrata
