А ондак је летијо такси над Београдом

Па и за расплет који је загубљен у понорима несрећног ума. Све што лети хтело би да лети, оно што још не може или никада није летело, полетеће. То је логика настојања да се креће ка висинама и ништа више. Желим да верујем у реалност свога бунила. Сањао сам неке којих давно нема, моје и њихово време раздвојено је смрћу и може бити састављено једино сном. Још смо сви у фантастичном свету који не хаје за себе, нити простор и облик у коме постоји. Сви се миримо са