A ondak je letijo taksi nad Beogradom

Pa i za rasplet koji je zagubljen u ponorima nesrećnog uma. Sve što leti htelo bi da leti, ono što još ne može ili nikada nije letelo, poleteće. To je logika nastojanja da se kreće ka visinama i ništa više. Želim da verujem u realnost svoga bunila. Sanjao sam neke kojih davno nema, moje i njihovo vreme razdvojeno je smrću i može biti sastavljeno jedino snom. Još smo svi u fantastičnom svetu koji ne haje za sebe, niti prostor i oblik u kome postoji. Svi se mirimo sa