POGLED SA MIŠELUKA: Bečki kondukter
RTV pre 13 dana | RTV (Ilija Tucić)
NOVI SAD - Taj dan pamtio je dok je bio živ. Ogrnut dugim, žutim kožuhom srpskih graničara, sa jagnjećom šubarom na glavi, dečak je netremice gledao u majku. Sa dve šarene vunene torbe prebačene preko ramena, u koje je stalo sve što je imao, drhtao je pred njom, bojeći se da je možda više nikada neće videti. Bio mu je to prvi put da napušta beskrajnu banatsku ravnicu. A predstava o Pragu, u koji se zaputio na školovanje, bila mu je daleka i maglovita…
Kod Pančeva je ušao na brod za Budimpeštu. Tu su mu neki zemljaci pomogli da kupi kartu i smestili ga na voz. Umoran, prestrašen i zabrinut na svom prvom putovanju - prespavao je stanicu. Umesto da izađe i presedne u voz za Prag, produžio je za Beč. "Ti mali, glupavi, srpski svinjaru! Goveđa glavo! Kapu dole, nevaspitana seljačino. Šta se bojiš za torbu! Nije ti ovo Balkan, ta tvoja zemlja lopova. U Beču si, skitnice. U carskom gradu!" Bečki kondukter izdirao se na
