Завера ћутања за један пали сан
Велике приче 28.04.2024 | Пише Урош Јовичић
Полуфинални двомеч Купа шампиона између Црвене звезде и Панатинаикоса те 1971. остаће обавијен велом мистерије, око њега ће се расплитати и заплитати политички митови, лични неспоразуми и нетрпељивости – Титови нафтни депои у Солуну, дрога у ручку или у лимунади, нови семафор у Љутице Богдана 1А и пластични прекривач за траву, али и заједнички пријатељ Миљана Миљанића и Ференца Пушкаша, посредник једне велике авио-компаније
Лопта се котрља лошом атинском травом, а играч у црвено-белом са бројем 8 на леђима, у глави премотава филм са београдске шљаке када су сви били само дечаци. “Станиславе, окрени стопало и удари лопту из кука.” Удара. Лопта лети ка резервном голману јер првог мрзе и тренер и капитен. Пашће тик испод пречке, тако делује. У свечаној ложи супруга вође војне хунте врисне и руком са чипканом рукавицом прекрије уста. Југословенски амбасадор у Атини скине шешир у шоку.
Додај Наслови.нет као Google извор
