Први мај. И опет смо сретни. Понекад.
Велике приче 01.05.2024 | Пише Еламери Шкргић
Сад славимо што нас још има, славимо разум који нам је остао и рад који нас је спасио. У вријеме ретрадиционализације на стереоидима - то се зове дух
Првог маја највећег породичног празника на дидовој земљи нестрпљиво би се скупљало његових и мајкиних десетеро дјеце, потомака, зетова, снаха, баџа, тетака, течића… Из Сиња, Бање Луке, Загреба, Лабина, Билеће, Београда, Кладуше. Навирали би са свих страна видјети се јер то је било наше вријеме у години. Славили смо угоду блискости с људима који личе једни другима обрвама, очима, говорним манама, склоностима, жељеном омјеру шећера и млијека у кафи. Чудесна
