Друштво архива вести 06.05.2024

Иако су фосилна горива и даље доминантан извор у производњи енергије у свету, све већа улагања у водоник, пре свега онај зелени, дају нам слободу да кажемо да је ера водоника увелико почела. Светско тржиште зеленог водоника у… »

Млади данас много више воде рачуна о менталном здрављу, али постоје и они који су у тој мери забринути за своје ментално здравље да им је понекад чак важно да имају "дијагнозу", јер је то сад у тренду - указала је докторка… »

Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета. Верници Српске православне цркве данас славе празник светог великомученика Георгија - Ђурђевдан. Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код православних Срба и… »

У незаустављивој потрази за ултимативном „урађеношћу“, или пак бекством од стварности и бола, посеже се за најмоћнијим фармаколошким супстанцама икада створеним – иначе легалним лековима. Од фентанила – 50 пута јачег од хероина… »

Поврх свих могућих и немогућих недаћа, које нас ових дана шибају са свих страна, задесила нас је још једна. Ударају са једне Уједињене нације, удара са друге Савет Европе, шибају нас споља Албанци, Босанци и Хрвати, ту су и… »

Интернационални МААРИФ образовни систем нуди стипендије које ђацима омогућавају да своје образовање наставе у МААРИФ школама широм света. Стипендије, и до 100 одсто за најуспешније кандидате, додељују се на основу успеха… »

Ко су министри у Влади Србије је већ извесно време неважна ствар јер већину одлука доноси један човек, сагласили су се гости вечерашњег „Утиска недеље“, али су оценили да су одређена именовања ипак показатељ одређених односа… »

Патријарх српски Порфирије сусрео се данас у Храму Светог Саве са борцима из битке на Паштрику и са Кошара. Патријарх је борце из битака на Косову и Метохији 1999. године у свечано примио у светосавском парохијском дому… »

Како се догодило да смрт једног праведника, верског и друштвеног реформатора толико дубоко одјекне у историји, да тај ехо траје 2000 година?! Много је било мученичких смрти и пре и после Исуса до наших дана – па ипак само је… »