Годишњица првог протеста 'Србија против насиља' у Београду

Данас се у Београду навршава годину дана од првог грађанског протеста "Србија против насиља", одржаног 8.маја 2023, због масовних убистава у београдској школи "Владислав Рибникар" и младеновачким селима Дубона и Мало Орашје, 3. и 4. маја.

Ти протести, чију техничку организацију је преузео део тадашње парламентарне опозиције (Уједињени, Демократска странка, Заједно-Морамо, Зелено-леви клуб, Не давимо Београд) трајали су до краја новембра, када су обустављени због, како је тада речено, кампање за децембарске изборе.

Захтеви протеста били су смена Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и руководства Радио-телевизије Србије (РТС), гашење таблоида и укидање реалити програма, као и одузимање националних фреквенција телевизијама - Пинк и Хепи - "због промоције насиља".

Захтевана је била и смена тадашњег министра унутрашњих послова Братислава Гашића, као и директора Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина.

Представници опозиције су оптуживали власт да је утицала на драматичан пораст говора мржње и насиља у друштву и да је тако, индиректно, проузроковала две огромне трагедије. Провладине медије су оптужили да промовишу "мржњу и насиље" док је власт узвратилиа тврдњом да опозиција злоупотребљава незадовољство и забринутост грађана.

Први протест као и други, који је одржан 12. маја, били су међу најмасовнијим, а по проценама, број окупљених је био између 20 и 100 хиљада.

У наредним протестима, број окупљених је био значајно смањен, посебно током лета, када је на некима од њих било присутно само по неколико хиљада људи.

Власт није испунила ниједан од захтева опозиције и учесника протеста.

(Бета, 08.05.2024)