Ramštajn - kada muzika gori
RTS pre 30 dana
Sedimo na senu. Smrdi na babinu štalu. Beograđani kažu na slonaru, onu staru, gde je bila Tvigi. Još je dan. Blato od jučerašnje kiše, pomešalo se sa osušenom travom. Prošlo je tek deset minuta od kada smo poslednji put pogledali na telefon. Nije dosadno. Gledamo u šarenoliki svet koji prolazi i neprestano nadire.
Devojka sa crnom šminkom u crnoj...pa recimo, venčanici. Tip sa brkovima i perčinom na vrh obrijane glave u kožnom prsluku. Verovatno bajker. Mama, tata i dvoje dece od po dvadesetak godina. Mama ima proširene vene na nogama, ali je iskusno ponela podlogu za kampovanje, da se ne umori pre vremena. Sin se skinuo go do pojasa i skače u nekom samo njemu znanom ritmu. Naš je bar 10 godina mlađi od njega. Nije se skinuo i još ne skače. Ne pita ništa, samo radoznalo
