Дневников есеј о сну и стварању

У средини хоризонта никад се ништа пресудно не догађа. Оно што се помаља на рубовима одлучује о предстојећем дешавању. Сан је руб књижевне фантазије. Он је срце књижевне истине. У њему ствари превазилазе реалност чији појам је ионако варљив. Рекао бих да песништво, приповедање и роман тек нуде могућност да буде раскривена истина прекривена тајнама. Они су попут опита. Конструишу и реконструишу околности у којима се одиграва живот. И онда бива видљиво све