Novosadski grafiti
Danas 01.06.2024 | Duško Bogdanović
Početkom 1993, bio sam u smislu profesionalnog statusa – da se poslužim naslovom izvanrednog filma Điđe Karanovića – „nešto između“.
Da sam napisao i „nigde“, ne bih mnogo omašio, u pokušaju ilustracije tog stanja. Jednostavno, bio sam tamo gde me neće, a (još) nisam otišao tamo gde me žele. Već, naime, u januaru, Milorad Vučelić, svemoćni upravnik radnog logora, kolokvijalno poznatog i kao Radio televizija Srbije – uz stotine drugih kolega iz Radio-televizija Beograd, Novi Sad i Priština – poslao me je na takozvani „prinudni odmor“. Koja besmislena konstrukcija: odmor, ali prinudni! Tamo su
