Kroz bukovu šumu

Nikoga nije srela. Staza je povremeno vijugala, a svaka okuka ispunila bi je strahom da se udaljuje od princa. Nije se usuđivala da skrene u šumu, a njen osećaj da se skretanja uravnotežuju i ne odvlače je od severozapada potvrdi se predveče, kada se setila jedne trubadurske pesme iz zavičaja, koju je napisao i otpevao neznani autor skriven ispod njenog balkona, iza žbuna divlje ruže. U pesmi je glavni motiv bila Milistratina lepota, naravno, ali u jednom stihu je