Да ми чита Достојевског, да цркне од смеха

Ни домаћи писци не пролазе сјајно, зато дај народу, што воли да чује. Од памтивека је било „хлеба“, али било је и „игара“. Увек смо се више играли речима и људима. Такви су ови крајеви. Да би досегао врх данашњице, кажу, мораш да се уклапаш. И тако себе поклапаш рушећи границе. Филозофија деградирана, Сократ се преврће на неком бољем месту. Жуто је небо, а камоли штампа. Што дубље зађеш, жутиш се више. А што лепо не бисмо бринули колико коштају чварци и кавурма