Код „Последње шансе” до последњег даха
Политика 09.06.2024

Мало ко зна да је краљ Александар Карађорђевић имао идеју да се уз Прву женску реалну гимназију, а на месту прастарог каменолома по којем је Ташмајдан добио име, изгради католички храм који би се монументалношћу примакао ватиканској Катедрали Светог Петра, а лепотом базилици Саграда фамилија у Барселони.
Није, па је на том месту 1954. године никао Стадион „Ташмајдан”. Нешто пре тога, када су срушене страћаре нанизане дуж Фишегџијске чаршије, уређен је Ташмајдански парк, у којем су се још раније скрасиле три угледне институције – Сеизмолошки завод, Црква Светог Марка и партијска кафана „Мадера” – али тек са довршетком стадиона, нови парк је металном оградом одвојен од амбиса према Улици Илије Гарашанина, да би 1957. године због очекиваних посетилаца био украшен








