К…. с мегафоном

Пасје је време, у разним значењима тог израза. Топимо се и падамо као снопље; ко устане – устао је. Ко остане – остао је. Али и то ће проћи, пре или касније. Вучје време, међутим, никако да прође, не ферма ни лето ни зиму. Вучје време настане онда кад у људима проради вучија нарав, крволочна и крвоследна, неосетљива на крв осим оне која је „крв своје крви“, а и то само као изговор за крволоштво. Нека страда наша крв, да нам да разлог да пијемо туђу! У четвртак