Zavisni od proganjanja

Možda ne gađamo padeže, ali gađamo tuđe živote. Svuda nas ima, a nikome nismo dorasli. Ako počnem da govorim u jednini, množina gubi smisao. Ipak, uvek sam bila jednina, izvan vremena i prostora. Rođeni sa ukorenjenom srpskom tradicijom, umrećemo kao progonitelji sopstvenog naroda. Mnogo nas zanima i sve nas zanima. Sedim tako u jednoj kafani i kažu mi „kao“ u šali – „ A ti, pišeš, pišeš tamo za portale !“ Ja imam pravo da znam odgovore na pitanja s početka ove