И од црног има црње

Живојин Павловић, версатилан, контроверзан и вазда виталан филмски редитељ и приповедач, крај државе, у којој је створио импресиван корпус прозе и целулоида, доживео је трагично, баш као и почетак и средину. Позни део Павловићеве каријере везан је за краткотрајну словеначку фазу, а затим и за неку врсту продуженог црног таласа током осамдесетих када су главни наративи уметности били у колизији са стваралаштвом овог уметника. “Задах тела” (1983) и “На путу за